Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arhiva

Ni na nebu, ni na zemlji

Autor Ana Ranđelović
Autor Ana Ranđelović

Imam 27 godina, život bez mnogo trzavica i devojku sa kojom planiram da se oženim. I sve bi bilo (po mojim standardima) idealno da nisam upoznao nju…

Posao me je odveo na nekoliko meseci daleko od rodnog grada. Nije krila da joj se dopadam, čak je preuzela inicijativu, a ja neiskusan u takvim odnosima, mogao sam samo da se prepustim igri. A, i te kako mi je prijala. Posebno mi se svidelo to što je bila vešta i učinila sve da izgleda kao da ja, kao muškarac, vodim priču iako sam se osećao poput tinejdžera. Nisam se prvi put pokazao ni kao vešt ljubavnik, ali joj to očigledno nije smetalo. Dani (i noći) su prolazili, a naš odnos postajao je sve intenzivniji i nežniji. Da, znao sam da je udata, da voli svog supruga i da joj ništa osim dobre zabave nije na pameti. Ali jednostavno nisam mogao da se borim protiv osećanja.

Nakon dve nedelje se vratila u rodni grad, ostali smo u kontaktu, razmenjujući poruke ali i vrele telefonske razgovore. Prvi put sam doživeo orgazam samo zbog njenog glasa. Sve više i više mi je opsedala mozak, ali i stomak, ako me razumete šta želim da kažem. Postao sam opsednut, toliko da sam čak i „bežao“ od svoje devojke plašeći se da će shvatiti da više nisam „svoj“. Da bi me umirila, moja ljubavnica „na daleko“ obećala je da će me ponovo posetiti. I zaista, nesputana i uvek spremna da ostvari ono što poželi, ponovo se pojavila, ovoga puta pred mojim vratima, sa malom torbom. Uostalom, puno stvari joj nije bilo potrebno - nedelju dana proveli smo u krevetu nadoknađujući sve one dane razdvojenosti. I opet rastanak, poruke, telefonski razgovori... koji su postali sve ređi i ređi. Pravdala se vraćanjem u „normalan“ život koji je podrazumevao puno poslovnih i privatnih obaveza, a ja sam pokušavao da sve razumem iako bezuspešno.

Znao sam da je u pravu: da treba da se vratim u stare tokove, posvetim devojci, planiram venčanje, potražim novi posao... ali ništa od toga nisam bio sposoban da uradim. I ko zna koliko bi ova agonija trajala, da moja devojka nije nasla „slučajno“ sve poruke koje sam slao drugoj ženi. I to one u kojima sam iskazao svu svoju želju za njom koristeći reči koje moja devojka za četiri godine naše veze nikada nije čula. Ne zato što nikada u meni slične osećaje nije izazvala, već jednostavno zbog toga što nisam (bio) tip koji bi tako nešto izgovarao. Naravno da je plakala, terala me od sebe, odbijala bilo kakva objašnjenja, nedozvoljavajući mi ni da joj priđem, a kamoli da je dotaknem. Ipak, ostala je sa mnom, pod, kako je ona mislila, njenim uslovima. Pomirljiv kakav sam, prihvatio sam situaciju osećajući se kao „negde između“. A to sam i bio lebdeći između sigurne varijante bračnog života i mirne svakodnevice i veza koje mi otkrivaju drugu stranu moje ličnosti. Još uvek nisam siguran šta će prevagnuti, ali konačno nazirem pravo značenje one „da se samo jednom živi“.

- Marko (27)

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader