Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arhiva

Galerija

Autor Ana Ranđelović
Autor Ana Ranđelović

Još jedno tmurno jutro. Od kako je otišao iz mog života, svaki dan dočekujem bez sunca, bez nade da će biti bolje...

Budim se teško, pokušavajući da nađem dokaz kako je sve ovo deo nekog mračnog košmara. Vapim za vazduhom...ne mogu da ga udahnem...gušim se. Kako prihvatiti drugi život? Odlazim do kuhinje da pristavim kafu. Kao da je pored mene. Osećam njegov miris koji me opija. Vraćam sećanje na naš prvi susret...

Te jeseni sam otišla da posetim jednu privatnu galeriju. Sumrak je polako ali sigurno stezao naš grad, pa sam požurila da stignem pre zatvaranja. Potkrovlje na kome se nalazila galerija bilo je poput stare brvnare sa puno slika koje su bile nasumično raspoređene. Jedna me je posebno opčinila. Predivan spoj toplih boja i hladnih odraza ženskih silueta. Zureći dugo u tu sliku, nisam ni primetila da je neko stao iza mene. Osetila sam miris koji će me proganjati godinama posle. U toku razgovora, zastao je, sklonivši mi kosu sa lica. To je bilo to. Dodir koji je odlučio sve. Par trenutaka smo se međusobno hipnotisali vučijim pogledima izazivajući seksualni naboj sve do krajnjih granica. A onda smo se upustili u simfoniju koju su diktirala naša divlja životinjska čula. Slikao je po mom telu nežno poput Monea, pa divlje i strasno kao Pikaso. Bilo je to najerotičnijie poglavlje mog života!

Ding-dong. Oglasilo se zvono na vratima. Potrčala sam sa ushićenjem da je to možda on, da se vratio, da je ovo bio znak...Ne. Bio je to poštar koji je delio račune za ovaj mesec. Slomljena, otišla sam u kuhinju i zakuvala kafu.Taj miris kafe me je vratio u čarobna jutra sa njim. Zasladila sam je sa dve kašičice šećera i malo mleka, za njega. Glupost... Ja pijem samo čaj.

- Umetnica

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader