Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Blogeri

Kad su dvoje u istoj ravni

Autori Marina Ana Ranđelović
Autori Marina Ana Ranđelović

Koliko iskrenog i otvorenog srca trebaš biti da bi mogao sebe častiti nekim (bitnim) promenama u životu?

Nekim novim osmehom, nekim novim očima, nečijim prisustvom u svakom narednom danu...

Treba li biti hrabar, obazriv i sumnjičav u sve izrečeno i urađeno? Smeš li dozvoliti da ti “duhovi prošlosti” kvare budućnost, a sadašnjost čine napetom i bezbojnom? Isplati li se oživljavati promašaje i iznova im udisati dah kojeg nikad nisu ni bili zaslužni?

Moj odgovor je jedno odlučno “NE!”. Odlučno, glasno, gotovo vrišteće “NE!”. Ono “NE!” koje ne ostavlja ni mrvu prostora gde bi se mogla ugurati i najmanja neodlučnost ili premišljanje. Tek kada naglas ili u sebi vrisneš najglasnije što možes to “NE!”, tek tada možeš da izgovoriš smireno i bezbrižno “DA”. Tek tada shvatiš da si osoba sa kojom se neko želi i može dogovoriti, kojoj neko hoće i zna da pruži pažnju i posvećenost. Tada znaš da svaki problem ima rešenje, tada imaš sa kim da pričas i nađeš načina da ne zaspite ljuti i nervozni. Sve to jako puno znači… Sama činjenica da je neko tu i kada je dobro i kada je malo manje dobro, saznanje da je neko u stanju da priča dva sata ako treba kako bi se rešila nesuglasica, čini da se osetiš dobro. Dobro i važno. Važno za onog ko ne ide ispred tebe, onog za kim ne kaskaš nego ga pratiš - ravno rame uz rame. Tada i tvoje potrebe postaju jednako važne kao nečije druge, tada se nalazi kompromis i tu postoji tolerancija.

S obzirom da sam do sada istrčala dosta maratona, činjenica da imam društvo za laganu šetnju mi baš prija! U toj šetnji nema onog napetog i opterećujućeg osećaja da moram da ubrzam korak, da moram da potrčim ako želim da stignem onog ko ni ne primećuje da me je ostavio iza sebe.

Naprotiv, sada šetam polako i ako naiđemo na neki kamenčić o koji se trapavo spotaknem, znam da me strpljivo čeka ruka koju mogu da uhvatim i koja me podiže i pomaže mi da nastavimo da šetamo. Baš zbog toga želim da pazim na tu ruku i s vremena na vreme je poljubim, čisto da zna da jako cenim što je uvek tu za mene da me podigne kada posrnem…

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader