Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

Koja je razlika u seansama kod psihijatra, psihologa i psihoterapeuta?

Autor dstojkovic
Autor dstojkovic

Iako je u Srbiji odlazak kod psihoterapeuta i psihijatra još kontroverzan i uglavnom se krije od okoline, sve je više mladih koji odlaze na seanse, a korisnici ovakve vrste pomoći su uglavnom devojke koje pripadaju famoznoj milenijal ...

Na pitanja ko su onda te mlade žene koje dolaze kod psihoterapeuta i kako prepoznajemo depresiju odgovore daje psiholog i psihoterapeut Nađa Živković Nikitin. Ona kroz primer svoje klijentkinje Marije, koja je samo za Cosmopolitan odlučila da otkrije svoju priču, objasnila kako funkcioniše psihoterapija. Ovo je njena priča: Marija ima 25 godina, završava fakultet koji je sama odabrala, ima dečka, prijatelje i dobre odnose sa roditeljima. Marija se u poslednje vreme oseća loše, pati od nesanice i ne ustaje joj se iz kreveta. Ponekad joj se čini da je život izgubio smisao i sve je manje motivisana za bilo kakve socijalne aktivnosti i stvari u kojima je uživala. Nedeljama se oseća bezvoljno, plače bez razloga, ima problema sa apetitom i oseća bezrazložni strah. Spolja gledano, Marija nema razloga da se oseća bez veze, ali često u društvu ume da odglumi da je sve u redu dok ne ostane sama kada se ne oseća OK. Shvativši da joj nije dobro, odlučuje se da o svojim osećanjima razgovara sa najboljom drugaricom i dečkom, ali njihovi komentari da je razmažena i da traži izgovor da bude u centru pažnje čine je još nesrećnijom. Tada je počela da se povlači u sebe i izbegava kontakte sa ljudima i jednog sunčanog dana, baš kada je pomislila da je bolje, doživela je panični napad. Lupanje srca, gušenje i težina u stomaku dočekali su je u redu u supermarketu dok su joj misli lutale prema fakultetu i budućnosti koja se od nje očekuje. To je bio trenutak kada je shvatila, pa i po cenu da to krije od svih, potrebna joj je stručna pomoć.

Nakon odluke da ode na psihoterapiju njen život počeo je da se vraća na kolosek, a kako izgledaju ove seanse i na koji način je tačno pomogla Mariji govori psiholog i psihoterapeut Nađa Živković Nikitin. 

Povezane vesti

- Psihoterapija nam je potrebna kada nismo sigurni šta nam se dešava, a rešava psihičke tegobe ili probleme razvoja ličnosti. Njen cilj je lečenje psihološkim sredstvima - razgovorom, u kome učestvuju klijent i posebno obučeni stručnjak - psihoterapeut. Važno je razumeti da je depresija više od poremećaja raspoloženja jer utiče na celokupan organizam i neće proći sama od sebe. Klijentima treba dati bezuslovnu podršku, imati neosuđujući stav i obratiti pažnju na one aspekte života koji nisu tako očigledni. Potrebno je da mi veruju i da se osećaju sigurno dok razgovaraju o stvarima koje ih muče. Dobra vest u ovom slučaju je ta da je Marija potražila pomoć, a to je već pola oporavka jer znači da je spremna da sarađuje i bude izlečena - kaže Nađa.

Tipovi depresije

Za početak je potrebno da se utvrdi da li se radi o depresivnoj epizodi (situacionoj depresiji) ili o depresivnom poremećaju (kliničkoj depresiji). Iako se aspekti ovih vrsta depresije razlikuju, to ne znači da je jedna „prava“, a druga nije. Obe predstavljaju lični izazov i umeju da budu jednako bolne pa je od izuzetne važnosti napraviti razliku od koje zavisi vrsta neophodne intervencije. Depresivnu epizodu karakteriše postojanje okidača, odnosno nekog traumatskog događaja ili važne životne promene. To može biti smrt bliske osobe, razvod, saobraćajna nesreća, ali čak i neke naizgled lepe promene u životu kao što su novi posao, završetak studija, udaja, planiranje porodice itd. Simptomi situacione depresije uključuju tugu, probleme sa spavanjem, nekontrolisano plakanje, gubitak volje, motivacije, koncentracije, anksioznost, povlačenje u sebe. Ovi simptomi najčešće se javljaju u roku od 90 dana u odnosu na traumatičan događaj. 

Sa druge strane, klinička depresija je klasifikovana kao poremećaj raspoloženja i uključuje promene u mozgu koje osoba oseća u periodu od dve nedelje, svakog ili gotovo svakog dana. Ovi simptomi uključuju depresivno raspoloženje, iritabilnost ili nervozu creva, značajan gubitak osećaja zadovoljstva, promene u apetitu, umor, poremećaj spavanja i opšti gubitak energije. Neke osobe sa kliničkom depresijom imaju i halucinacije ili iluzije, a to se ne dešava ljudima u situacionoj depresiji. 

- S obzirom na ono što sam čula od Marije, počeću od toga da je njena depresija epizodne prirode i da postoje konkretne metode kojima mogu da joj olakšam svakodnevicu. Za početak pričamo o dnevnom ritmu i o tome šta bi mogla da promeni, od ustajanja do ishrane i vođenja dnevnika svojih osećanja koji će joj pomoći da bude svesna eventualnih okidača paničnih napada jer mnogi strahovi dolaze od nepoznatog. Neophodno je i da započne priču o svom odrastanju, vezi sa roditeljima, bliskim ljudima, a broj seansi zavisiće samo od nje i prihvatanja sopstvene odgovornosti -  zaključuje Nađa.

Ako niste sigurni kome da se obratite za pomoć, a bojite se da patite od depresije kao i Marija, pored psihoterapeuta, na raspolaganju su vam i ostali stručnjaci za mentalno zdravlje koji pružaju dijagnostičke ili terapijske usluge. Depresija je zdravstveni poremećaj koji često pogađa mlade, pa na ista pitanja o ovoj bolesti odgovaraju i psiholog i psihijatar i za Cosmo objašnjavaju razlike u pristupu i lečenju.

Nastavak na sledećoj strani...

Seansa kod psihologa

Kod psihologa možete otići po savet, smernicu, razgovor o nekom problemu ili nedoumici. Psiholozi kažu da ih mladi posećuju više nego ikada, ali i da postoji strah od osude društva ako se za to sazna pa se sa problemima najteže nose između 16. i 22. godine života. Prve ljubavi, izostajanje podrške porodice, društva - sve to dovodi do toga da se osoba povuče u sebe kada psiholozi savetuju terapiju koja osim rešavanja trenutnog problema pomaže i da se osoba nauči samostalnom rešavanju teškoća u kojima se nađe. Uprkos popularnom uverenju, psiholozi ne umeju da čitaju misli, već raspolažu informacijama koje im daju klijenti kako verbalnom, tako i neverbalnom komunikacijom.

Ljiljana Mikić, diplomirani psiholog, daje opis svog zanimanja i navodi da je osposobljena za rad pre svega sa zdravim ljudima i ne propisuje lekove.

Povezane vesti

- Psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze, već pružaju psihološku podršku, savetovanje i po potrebi vrše psihološko testiranje. Smatra se da uz pravovremenu dijagnostiku i pažljiv izbor terapijskih metoda, u relativno kratkom periodu, osobe koje se jave za pomoć mogu očekivati, pa sigurno, poboljšanje. Depresija spada među najrasprostranjenija oboljenja današnjice, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine biće i vodeća. Depresija nije slabost, depresija je bolest koja može i mora da se leči - ističe Ljiljana. - Problem nastaje kada osoba nije svesna da svojim mislima dovodi sebe do depresije i održava depresivne misli sve dok stanje ne postane hronično. Depresiju kao poremećaj ne treba mešati sa depresivnim epizodama kojoj su skloni svi ljudi i koja se može javiti kada se osobi u životu desi nešto loše ili još češće kada joj se iznenada desi nekoliko loših događaja koji uzdrmaju njenu stabilnost. Depresivna epizoda je prolazna i iz nje se izlazi spontano, za razliku od depresije koja je stanje koje traje duže od šest nedelja - dodaje ona. 

Seansa kod psihijatra

Ograničene mogućnosti za zaposlenje i osamostaljivanje često ostavljaju prostor za nedoumice i potrebu mladih da se obrate psihijatru. Za svoje stanje često krive druge, a stepen psihičkog zdravlja određen je sposobnošću pronalaženja rešenja, kao i dobroga u svemu.

- Kod psihijatra dolaze oni koji sebe smatraju odraslima da zatraže savet i rade na svojoj ličnosti u smislu da se osećaju bolje u vlastitoj koži, a nekada dođu samo po lek jer to smatraju najbezbolnijom metodom - ističe psihijatar dr Dragana Zorić. 

Princip lečenja kod psihijatra je celovit jer se ljudima pomaže i psihoterapijom. Nekada je lekovit razgovor, nekada je potreban i medikament, a najbolje je kada pacijent dobije pomoć koju smatra najdelotvornijom.

Povezane vesti

- Osobe koje su u kandžama depresije laicima izgledaju razmaženo pa ih savetuju da se trgnu i prestanu da izigravaju bespomoćnost. Nedovoljna informisanost i stav o depresiji kao ličnoj slabosti često ostavljaju prostor za ovakvu ideju, a što se tiče razlike između depresije i depresivne epizode - osnovna je u dužini trajanja. Ideje samooptuživanja i pesimističke misli su sadržaj koji se ponavlja i koji ume da zavede osobu čak i na put bez povratka - upozorava dr Zorić.

Statistika kaže da svaki četvrti čovek bar jednom u životu ima potrebu za profesionalnom pomoći. Nije sramota potražiti stručno mišljenje, a najveća greška koju možete da napravite jeste da trpite tegobe.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader