Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

VITILIGO: Jedinstveni nakit prirode!

Autor tvelickovic
Autor tvelickovic

Nekada su bele fleke po licu i telu bile tabu tema, osobe koje su imale vitiligo skrivale su svoje šake, ali edukacija i osvešćivanje ljudi doprinelo je tome da osobe koje imaju "kravlju kožu" danas sa ponosom šetaju bez ...

Piše: Tamara Veličković

Tokom istraživanja o ovoj temi, jedna zanimljiva činjenica ostavila je poseban pečat i samim tim zaslužuje pominjanje na samom početku, a to je da je vitiligo „bolest“ emotivnih ljudi. Sigurna sam da bi i vas pri prvoj pomisli naterala na razmišljanje i razumevanje njenog tačnog značenja, a to je bio još jedan razlog više da otkrijem zbog čega je vitiligo zaista poseban.

Iako se emocionalno osetljive osobe često u društvu karakterišu kao nedovoljno psihički jake ili slabe, mnogi psihoterapeuti ističu da je istina potpuno suprotna. Oni imaju poseban dar saosećajnosti i dubokog razumevanja, a kažu da takvi ljudi mogu da promene svet. Pojava vitiliga ne boli, ne ometa svakodnevno funkcionisanje, ne skraćuje životni vek, ali donosi jednu posebnu fizičku promenu na koži, koja može nastati usled jakog intenziteta emocija ili stresnih situacija. Da li je ta fizička promena, odnosno vitiligo, naterao ljude da uživaju u (ne)savršenoj lepoti i time promene svet? Koliko su i da li su uopšte devojčice koje se u ranom detinjstvu susreću sa prvim simptomima vitiliga spremne da ponosno nose svoju drugačiju kožu, ne skrivajući je od okoline? Da li ta ista okolina uspešno ruši samopouzdanje ljudi sa vitiligom samo zato što na svojim rukama ili licu nose bele mrlje koje nisu oni birali? Koliko smo uopšte upućeni u samo oboljenje koje se naziva vitiligo?

VITILIGO I NJEGOVI UZROCI

Naziv „vitiligo“ potiče od reči „vitelius“ što znači bele mrlje na telećem krznu. Vitiligo je vrsta depigmentacije kože koja je sklona širenju. Reč je o malim, svetlim mrljama ili belim flekama koje zahvataju veću površinu kože, a najčešće se javlja na licu, u predelu oko usana i očiju, zatim po vratu, kolenima, laktovima i šakama. Ove promene na koži se najčešće pojavljuju između desete i tridesete godine života, a naučnici i dan-danas pokušavaju da otkriju tačne uzroke. Za sada je poznato da je stres među glavnim krivcima, ali ništa manju ulogu nemaju ni genetske predispozicije, a to je činjenica koju ne možemo da biramo. Jedna dilema ostaje - da li je vitiligo autoimuno oboljenje koje nastaje kada organizam počne da razvija antitela na sopstvene ćelije koje nose pigment ili ga uzrokuju oksidativni stres ćelija i oslobađanje velike količine slobodnih radikala koji oštećuju sopstvene ćelije. Najprostije rečeno, vitiligo je autoimuno oboljenje koje nastaje kada se ćelije koje nose naš pigment, odnosno melanin, razaraju. 

Kažu da je lepota u očima posmatrača. Da li je estetika savršena ukoliko je bez ijedne mane ili upravo ponosno nošenje „mana“ čini lepotu? U svetu imamo primer poznate manekenke Vini Harlou koja je krasila neke od naslovnih strana najpoznatijih svetskih magazina, a Cosmo predstavlja Anđelu Ðurić (24) studentkinju psihologije koja je još u tinejdžerskim danima otkrila tačkice na telu, baš kao i Ana Srećković (50) koja već 25 godina živi sa vitiligom, ali i  posebnom harizmom, duhovitošću i željom da pokaže da normalan život sa vitiligom ipak postoji. 

Software:Adobe Photoshop CS5.1 Windows Created: 2019:09:30 13:24:22
Izvor: Cosmopolitan

Foto: Luka Bošković

Ana Srećković, diplomirani ekonomista

PRVI SIMPTOMI

Posle smrti moje majke, osvanula sam bela. Prvo mi se pojavila jedna tufna na licu, a zatim je svaki stres donosio još poneku. Porođaj je takođe bio signal da vitiligo krene sa ubrzanim širenjem. Kasnije, vremenom su fleke krenule da se pojavljuju po rukama, nogama i gde god da se povredim. Svaka ogrebotina, bilo koji žulj ili neka ranica ostavlja na meni beli trag. Kako su mi objasnili, moj organizam sve povrede smatra udarom na ćelije koje nose melanin i moje telo u tom slučaju uništava samo sebe. Na mom levom stopalu tufna je nastala tako što su me nažuljale papuče, na rukama oko zglobova od narukvica, oko vrata od srebrne ogrlice, na leđima od vežbi trbušnjaka koje su mi napravile ranice na pršljenovima... I dan-danas, gde god se povredim, sutra ujutru nastaju tufne raznih oblika.

Na samom početku, reakcije su dolazile od ljudi koji me dugo nisu videli, zatim prolaznika, poznanika, čak i nekih dobrih prijatelja. Trošila sam mnogo vremena prekrivajući svoje lice masom pudera pri odlasku na posao, bilo kom izlasku van kuće. To je bio totalni pakao. Nisam ulazila u vodu, krila sam se od sunca, mazala ogromnim slojem krema, pudera, kompletnom šminkom. Mada, tu je bilo i vrlo smešnih detalja i anegdota. Recimo, kada se pojavim na plaži, svi se razbeže i nađemo uvek mesto za peškire! Prvi moj upliv u realnost nastao je kada me je sin jednog dana pitao: „Zašto ti nisi ista kao sve ostale majke?“ Sigurna sam da se on toga više ni ne seća, ali taj trenutak je prvo za mene bio šok, a onda sam rešila da uzmem stvar u svoje ruke.

Isprobala sam svašta! Od medicinskih medikamenata do alternativnog načina lečenja. Prihvatala sam razne recepte i meleme, pravila, koristila. Neki su čak i uspevali. Leti sam postajala pegavija, posebno na licu, ali to bi trajalo samo tokom leta, a zimi bi se pigment ponovo gubio. To je individualna stvar i ne bih mogla da svrstam sve nas u isti koš i da navedem nešto što svima pomaže. Iskreno, prestala sam da koristim bilo šta od lekova, prihvatila sam sebe ovakvu kakva jesam i od tog trenutka imam osećaj da su ljudi sve manje primećivali vitiligo na meni. Taj osećaj je neverovatan i nema cenu. Spoznaja da šetate gradom visoko podignutog čela, da možete da izađete nenašminkane, da uživate u svakom vetru koji vam sklanja kosu sa lica, to je trenutak kada slobodno možete da kažete: „Da, ja sam pobedila.“

BEG OD REALNOSTI

Vitiligo se u najvećem broju slučajeva javlja u tinejdžerskom periodu i to je za često za mlade ljude veliki šok. A ukoliko su neprihvaćeni od okoline, to je još veći problem. Ne treba se skrivati ispod ogromne količine šminke jer će kad-tad će morati da pokažu svoje pravo „ja“. To svoje „ja“ stiču tako što će biti najbolje u nečemu što vole, što će biti posebne, sigurne u sebe, postaviti cilj u životu i snažno juriti da ga dohvate. Znate, lepota svake žene je u njenoj različitosti, ne u serijskoj proizvodnji. Mislim da je to generalni problem današnjice, kada sve devojke žude da izgledaju isto. Stvarno bih volela da shvate da je dar prirode baš ta različitost, jedinstvenost, nešto što niko nema, nešto po čemu ćemo se razlikovati od drugih, biti zapamćene i uzor drugima.

Mnogo je ljudi koji o ovoj bolesti ne znaju dovoljno ili pak ništa. Veliki uticaj na mlade devojke imaju poznate ličnosti koje imaju vitiligo, kao što je poznata kanadska manekenka Vini Harlou. Svojim samopouzdanjem uspela je da promeni život. Ona je prva ispisala nova pravila lepote i inspirisala devojke širom sveta da mogu da se pokažu onakve kakve jesu i da će samo tako biti u potpunosti svoje i srećne. Vrlo je bitno da ljudi shvate da to nije zarazna bolest, da se neće zaraziti time što će se pozdraviti sa osobom koja ima vitiligo, da mogu slobodno da je zagrle i poljube.

PODRŠKA BLISKIH LJUDI

Kada se prvi put susretnete sa ovim šarenilom na koži, podrška je najbitnija! Onako kako sebe vidite u njihovim očima, tako ćete i živeti. Ovaj intervju me je podstakao da svima njima postavim jedno pitanje: „Kako vidiš mene sa vitiligom?“, a evo odgovora koje sam dobila. „Ja sam i zaboravio da imaš to“, „Za mene si to ti. Ne vidim vitiligo dok ga ne pomeneš, vi ste kao nokat i prst“, „Na tebi to izgleda na trenutak nežno i ranjivo, a na trenutak prkosno, nadmeno, ratoborno“. Dakle, svi mi imamo ožiljke na duši, samo se meni i vide. Oni su se stopili sa mnom, deo su mog života i prosto ne bih umela niti želela da živim bez njih.

„Izađoh iz sna, videh se iznutra, lepa sam“, rečenica je kojom Ana Srećković opisuje način na koji sebe vidi sa vitiligom, a koju je napisala njena majka i njome joj dala vetar u leđa. Svako je različit, parametri današnje lepote su različiti. Ne bežite od svoje jedinstvenosti, iskoristite „mane“ na najbolji mogući način pretvarajući ih u vrline, okružite se samo onima koji vas gledaju u oči, koji vam vide dušu. Imaćete osmeh na licu zasigurno, kao što danas ima Ana. A to je retkost u ovom vremenu, složićete se? 

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Software:Adobe Photoshop CC (Windows) Created: 2019:09:19 15:14:16
Izvor: Cosmopolitan

Foto: Luka Bošković

Anđela Đurić, studentkinja psihologije

UPOZNAVANJE SA VITILIGOM

Imala sam 15 godina kada sam prvi put primetila promene na svom telu. Pomislila sam kako nije ništa strašno s obzirom na to da je u pitanju jedna flekica i da će ostati na tome.

Lekaru sam se obratila tek nakon 2 godine po dobijanju vitiliga i generalno sam samo dobila potvrdu šta je u pitanju i koji načini postoje za njegovo tretiranje. 

Kod vitiliga ne postoje nikakvi simptomi osim vidljivih fleka na koži.

On ne predstavlja apsolutno nikakav problem, bol, niti ometa svakodnevno funkcionisanje, osim u slučajevima izlaganja suncu kada mogu da se dobiju opekotine na delovima koji su depigmentisani, jer koža na tim delovima mnogo brže crveni i izgori. Samim tim se savetuje posvećivanje više pažnje u smislu mazanja jačih faktora pre odlaska na sunce i generalno više obraćanje pažnje na negu kože. 

Vođena svojim iskustvom, a i iskustvom nekih drugih ljudi koji ga takođe imaju, shvatila sam da vitiligo prvenstveno nastaje od stresa, mada sam ja imala i genetske predispozicije.

PRIHVATANJE SITUACIJE

U mom slučaju suočavanje zapravo i nije bilo toliko teško, jer je moj otac već imao vitiligo, pa sam i sama od početka bila upućena o čemu se tu radi. 

Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno, pogotovo u tinejdžerskom periodu, gde je opšte poznato da se svet ruši od jedne bubuljice na čelu a kamoli od nečega dosta ozbiljnijeg. 

Iako je sve veći broj obolelih od vitiliga i zaista ga viđam na svakom koraku, i dalje postoje osobe koje iznenađeno pitaju „Šta ti je to na rukama? Je l’ si se opekla? Je l’ od sunčanja?“ itd. 

Međutim, ubrzo sam shvatila da je to što sam „drugačija“ zapravo dobra stvar i iskoristila je na najbolji mogući način, pre svega na društvenim mrežama gde mi gomila ljudi različitih uzrasta piše i pita za pomoć kao i motivaciju. I mogu reći da me to trenutno jako ispunjava!

Pitanja ima svakakvih! Od toga da traže savet čime da pokriju fleke do metoda motivacije kako da se izbore sa kompleksima. Devojke traže savete u vezi s momcima, momci u vezi s devojkama i još mnogo toga.

Mislim da takav vid podrške dosta znači. Ja bih volela da sam u periodu puberteta imala neku žensku osobu u sličnoj situaciji, koja bi mogla da me posavetuje. Umesto toga, bila je potrebna jaka želja i borba da samu sebe motivišem. 

SUOČAVANJE

Kad sam bila mlađa, roditelji su pokušavali na sve moguće načine da pronađu neki lek kako bi mi pomogli. Počevši od raznih krema, pomada, čajeva... Ali jedina stvar koja mi je zaista pomogla jeste UVB zračenje, odnosno lampe, koje mi je predložio sjajan kožni lekar i načelnik dr Predrag Majcan. Uz njegovu pomoć mi se pigment vratio na dosta mesta po telu.

Da li postoji trajni lek, ne mogu sa sigurnošću da kažem jer je kod svake osobe zastupljenost vitiliga drugačija, što zahteva različite vidove terapija. Ali sam čula mnoga dobra iskustva sa raznim kremama,  dok sa mnom nije bila takva situacija.

POGLED I PODRŠKA OKOLINE

Podrška porodice je najbitnija, a onda i prijatelja i partnera. Svaka promena u životu jedne osobe predstavlja šok, i samim tim otežava normalno funkcionisanje. Ali podrška samom sebi nema cenu, kada verujete u sebe i svoje kvalitete, ne postoji ništa na ovom svetu što vas može zaustaviti. 

Zaista nikada nisam nailazila na osude okoline i smatram da je sputavanje bilo koga na bilo koji način na račun izgleda totalno old school. Svako može da bude sve, samo ako to zaista želi! Živimo u 21. veku gde je sve češća pojava da se različitost ceni i zanimljiva je. Uzmimo u obzir informaciju da je jedna od najpoznatijih top modela na svetu upravo devojka sa vitiligom Vini Harlou. 

Bitno je ali i potrebno da svi ljudi čuju da vitiligo nije toliko strašna stvar i da mogu da budu kul baš iz razloga što nisu kao ostali, da ne skrivaju ruke i noge na 30 °C leti, jer imaju kompleks da im neko ne vidi fleke. Uvek sam se vodila onom čuvenom „od svega goreg ima gore“ i verujte, pomaže!

Ako pokažete drugima da možete biti pozitivni povrh svega, gledaće vas kao heroja i borca,nasuprot da vas sažaljevaju. 

PORUKA SA POSVETOM

Tek onda kad prihvatite sebe, shvatićete koliko ste zapravo lepi.

Verujte da deluje, vaše je da probate!

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader