Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

Istine i zablude o veštačkoj oplodnji: Sve što niste znali o bebama iz epruvete

Autor tvelickovic
Autor tvelickovic

Rađanje deteta oduvek se smatralo prirodnim sledom životnog toka, ali takav ishod nije uvek lako ostvariv za sve. Sterilitet, odnosno neplodnost, definiše se kao posebno medicinsko stanje, iako danas nedovoljna upućenost ljudima ...

Piše: Tamara Veličković

Poslednjih nekoliko decenija sve više je uočljiv trend kasnijeg zasnivanja porodice, iako je poznato da plodnost žene opada sa godinama. Upravo je to razlog verovanja da se pojam steriliteta opravdano povezuje za neplodnost žene, ali poslednja istraživanja pokazuju da se procentualni broj između muškaraca i žena potpuno izjednačio. Ženskom sterilitetu pripada 40%, isto toliko muškom, a preostalih 20% idiopatskom sterilitetu, tačnije nepoznatom uzroku. Samo u zemljama u razvoju, izuzev Kine, ima više od 186 miliona parova koji se suočavaju sa ovim problemom. 

Srbija raspolaže nezavidnom brojkom: čak 400.000 parova u našoj zemlji vodi borbu za potomstvo. Prosečna starosna dob takvih parova kreće se od 28. do 42. godine, a dužina trajanja borbe, koja je, prema iskustvima, iscrpljujuća, puna uspona, padova i za koju je neophodno strpljenje, traje od 6 do 10 godina. Ono što stručnjaci iz ove oblasti navode i što je od izuzetne važnosti, to je da problem uglavnom nije nerešiv. Neki parovi postali su roditelji nakon 15 i više godina lečenja.

Rođenje Luize Braun u Velikoj Britaniji, 25. jula 1978. godine, svet naziva velikom pobedom medicine. Tada su ginekolog Patrik Stepto i embriolog ser Robert Edvards objavili njeno rođenje kao prve bebe začete van tela majke, od kada postupak vantelesne oplodnje doživljava veliku ekspanziju i uliva nadu hiljadama parova da mogu postati roditelji. Dvadeset dve godine nakon što je ostvario svoj naučni san, doktor Robert Edvards 2010. godine dobija Nobelovu nagradu za razvoj vantelesne oplodnje. Ovaj metod se danas primenjuje u većini ginekoloških klinika u svetu, a rođeno je više od 6 miliona beba.

SUOČAVANJE

Sterilitet ne podrazumeva samo medicinski, već i psihološki fenomen, zbog čega se njegovo lečenje stavlja u rang sa bilo kojom drugom hroničnom bolešću. Žene se na različite načine suočavaju sa saznanjem da su sterilne, a tada postaju preokupirane time i žive sa stalnim iščekivanjem i neizvesnošću.

Prva stavka predstavlja veliko iznenađenje jer gotovo svi parovi očekuju trudnoću zato što je nastupio period prestanka upotrebe kontraceptivnih sredstava. Zbog činjenice da mnogo toga zavisi od spoljašnjih faktora, gotovo 50% žena prolazi kroz snažnu anksioznost, hroničan stres i depresiju, što znatno ugrožava njeno samopoštovanje i zadovoljstvo životom.

Prema rečima psihologa, potrebno je prilagoditi se novonastaloj situaciji, biti maksimalno posvećen mnogobrojnim medicinskim tretmanima, ali i spremnost na neuspeh deo je ovog procesa. Stanje koje je najmanje poželjno jeste osećaj krivice, koji oba partnera mogu osetiti, naročito posle neuspelog pokušaja vantelesne oplodnje. Takvi parovi više doživljavaju bes, dok je aktivno suočavanje povezano sa osećanjem tuge i stalnom brigom. Takođe, psiholozi ovim parovima savetuju da je potrebno da realno sagledaju stvarnost i da shvate da osećaj krivice zapravo proizilazi iz iscrpljenosti koja predugo traje.

PROCES

Devojčice od najranijeg detinjstva usvajaju ideologiju materinstva koja vekovima postoji. Ona je deo patrijarhalne kulture i sistema vrednosti, ali kada je reč o vantelesnoj oplodnji, nekim ženama bude uspešan prvi postupak.

Na samom početku ovog procesa, pacijentkinje dobijaju lekove za veći razvoj broja folikula u jajniku u kojima bi trebalo da se nalaze zdrave jajne ćelije. Ipak, iako su svi pokazatelji dobri, postoji mogućnost da se ne dobiju jajne ćelije ili da se dobiju one koje ne mogu da se oplode zbog lošeg kvaliteta. Ukoliko se dobija makar jedna dobra jajna ćelija ili više njih, tada pokušaju da se oplode spermatozoidima dvema različitim metodama: klasičnom vantelesnom oplodnjom i ICSI metodom (intraćelijska injekcija spermatozoida). Ukoliko partner ima dobre spermatozoide, prva metoda podrazumeva njihovo spajanje sa dobrom jajnom ćelijom u specijalnoj posudi u kojoj se nalazi posebna tečnost. Tada se očekuje nastanak embriona koji treba da se razvije kada se ubaci u matericu majke (embriotransfer), što bi dalje dovelo do trudnoće i porođaja. Kada iskusni biolozi procene da spermatozoidi nisu dobri, tada se primenjuje ICSI metoda. To znači da oni biraju najbolje spermatozoide, nakon čega pod mikroskopom ubacuju jedan u jajnu ćeliju, a potom sledi praćenje da li će doći do nastanka embriona. 

Oplođene jajne ćelije vraćaju se u matericu, uglavnom dve. Ukoliko dođe do više oplodnji, ostale se zamrzavaju i čekaju eventualni novi embriotransfer. Tada VTO podrazumeva mnogo manju upotrebu hormona jer već postoji oplođena jajna ćelija. Uspeh iz prvog puta ne može biti garancija ni za jednu metodu, a jedno od najčešćih pitanja jeste da li se jajne ćelije mogu zamrznuti tokom procesa vantelesne oplodnje radi ostvarivanja trudnoće u budućnosti. To se uglavnom radi u slučajevima otkrivanja bolesti kod žena, koje se moraju podvrgnuti hemioterapijama. Zračenja posle lečenja mogu da dovedu do potpunog gubitka broja kvalitetnih jajnih ćelija, tako da je dobre jajne ćelije moguće zamrznuti na nekoliko godina. Njihovo odmrzavanje dogodiće se onog trenutka kada žena poželi da ostane trudna.

Postupak vantelesne oplodnje ima nekoliko faza: faza stimulacije, čiji su sastavni delovi folikulometrije i analize hormona, faza aspiracije jajnih ćelija, laboratorijska faza postupka i embriotransfer. U prvoj fazi žena dobija hormone u vidu injekcija da bi se jajnici stimulisali za veći broj folikula. Tada žene dnevno daju sebi jednu injekciju, obično na oko 12 dana. Faza aspiracije radi se u kratkotrajnoj opštoj anesteziji gde lekar izvlači tečnost u kojoj se nalaze jajne ćelije. Treća faza podrazumeva utvrđivanje broja i kvaliteta jajnih ćelija dobijenih aspiracijom, a u četvrtoj fazi embriolog posmatra oplodnju i razvoj embriona.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani...

„Moj suprug i ja smo se četiri godine borili sa sterilitetom. Njegovi nalazi su bili u redu, moji takođe, osim što mi je materica bila ,zabačena’. To znači da je moje telo, u odnosu na grlić materice, bilo okrenuto ka debelom crevu, ali mnogi doktori su smatrali da to nije prepreka za trudnoću. Obilazili smo mnoge lekare, ali potpuno bezuspešno. Na preporuku jedne doktorke, uradila sam histeroskopiju, pregled kojim se ispituje izgled materične šupljine, a ima za cilj da otkrije uzrok steriliteta. On je bio potpuno nepoznat i posle nekoliko meseci uradila sam prvu inseminaciju, metodu potpomognute oplodnje. Međutim, bila je bezuspešna, a isto tako i druga kojoj sam se podvrgla nakon dva meseca“, kaže Jovana V. iz Beograda koja je potom odlučila da uđe u proces vantelesne oplodnje, a trenutno iščekuje rezultate ultrazvuka koji će potvrditi trudnoću.

„Skoro pri kraju procesa vantelesne oplodnje, imala sam jake bolove u stomaku, poput onih menstrualnih. Osim toga, osećala sam znatno jači bol sa donje leve strane stomaka, kao i bol u grudima. To me je mnogo uznemirilo, izgubila sam svaku nadu. Međutim, dobila sam saznanje da je moguće da se to desi pri celokupnom procesu, a rezultati su mi doneli sreću kojoj nema kraja. Sada čekamo ultrazvuk i želimo da brojimo što više beba. Proces vantelesne oplodnje nije strašan, potrebno je da posetite bolnicu i doktora svega nekoliko puta. Ono što je teže, to je taj trnovit put u kojem je veoma važno da imate podršku partnera, da zapravo jedno drugom budete neizmerna podrška. Ne postoje reči koje mogu da opišu koliko sam zahvalna što je moja vantelesna oplodnja uspela iz prvog puta jer znam da mnoge žene gube nadu kada se desi nekoliko uzastopnih bezuspešnih postupaka. Morate biti istrajni u ovoj borbi, puni vere, želje i upornosti“, ističe Jovana V.

POTENCIJALNI RIZICI

Važno je napomenuti da u postupku vantelesne oplodnje postoje i potencijalni rizici. Komplikacije do kojih najčešće dolazi su hiperstimulacioni sindrom (OHSS) i višestruka trudnoća. Hiperstimulacioni sindrom ima više oblika i manifestuje se kroz tri stepena: lakši, srednje težak i težak. Kod lakog oblika dolazi do uvećanja jajnika i osećaja mučnine, dok srednji oblik podrazumeva jajnike sa većim brojem cista, što stvara intenzivnije bolove. Kod teškog oblika dolazi do velikog uvećanja jajnika, a ovo je ujedno i najređi slučaj, s obzirom na to da se dešava kod jednog od 200 pokušaja vantelesne oplodnje. Prilikom implantacije velikog broja embriona mogu nastati višestruke trudnoće koje su uglavnom blizanačke, a u ređim slučajevima radi se o trojkama i četvorkama. Roditelji ih uglavnom prihvate pozitivno, ali u nekim zemljama je zakonski dozvoljeno vraćanje samo jednog embriona jer su ovakve trudnoće veoma rizične. Često može doći do spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja.

U toku ovog puta imajte na umu svoju želju. Njenu veličinu i snagu. Ne sumnjajte u medicinu koja stoji iza procesa vantelesne oplodnje pomoću koje se rodilo više od 6 miliona beba. Možda ćete svoje psihičko i fizičko stanje izložiti velikom i dugom opterećenju, ali vaš cilj nema cenu. Plač, neprospavane noći, osmeh, prvi korak i dečija mašta uveriće vas da ste pobednik jedne od najvažnijih borbi.

PET GLAVNIH MITOVA

VANTELESNA OPLODNJA JE REŠENJE ZA SVE PROBLEME NEPLODNOSTI

Ova metoda je samo jedna od mogućnosti lečenja. Postoje i druge metode kao što su indukcije, izazivanje ovulacije lekovima ili inseminacija.

VANTELESNA OPLODNJA ZAHTEVA PRIJEM U BOLNICU

Ovaj vid zahteva ambulantno lečenje, zbog čega nije potrebno provesti nijedan dan u bolnici. Samo jednoj proceduri u čitavom procesu potrebno je dnevno bolničko praćenje.

BEBE ROĐENE VANTELESNOM OPLODNJOM IMAJU VEĆI RIZIK OD UROĐENIH DEFEKATA

Zabeležen je blagi porast u broju urođenih defekata u odnosu na spontanu trudnoću, ali je razlika toliko mala da takav rizik za bebe koje su rođene vantelesnom oplodnjom ostaje potpuno nizak.

VANTELESNA OPLODNJA ZAHTEVA POROĐAJ CARSKIM REZOM

Ova teorija zacrtana je potpuno neosnovano. Normalan porođaj moguć je u trudnoćama dobijenim vantelesnom oplodnjom.

VANTELESNA OPLODNJA JE SAMO ZA MLADE

Iako su godine partnera bitan faktor tokom celog procesa, i stariji parovi mogu imati efektan rezultat isto koliko i mlađi, samo treba imati u vidu da je stopa trudnoće kod starijih žena niža u odnosu na mlađe.

Izvor: Cosmopolitan.rs

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader