Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Cosmo teme

Korisni saveti: Kako da u negativnim mislima pronađemo pozitivne lekcije!

Autor Katarina Vasiljević
Autor Katarina Vasiljević

Niko u životu ne može da bude lepo raspoložen sve vreme, niti bi to tako trebalo da bude. Tuga, bes, razočaranje mogu biti lekoviti, a evo kako da ih izlečite...

Don’t worry, Get lucky, Be happy svakako su i pesme i načela kojima se vodimo kroz život. Ali, negativne misli ne mogu i ne bi trebalo da budu potisnute, sasečene i izbačene posebno što i te kako imaju koristan uticaj na život. Zbog toga, sledeći put kada vam neko kaže da morate uvek da budete srećni jer je to dobro za vas, objasnite im da i negativnost ima svoju lepu stranu. Naravno, sve dok ne ode u krajnost. Ni u čemu ne bi trebalo preterivati. Pa čak ni u usiljenom smejuljenju kada vam nije do života. Ponekad i ljudi koji su veštački srećni umeju da idu na živce, zar ne.

PROČITAJTE VIŠE: Saveti za srećan život: 3 fina načina da kažete NE

„Svako naše odglumljeno osećanje sputava nas da iskažemo ono što naše biće iskreno želi da kaže. Time stvaramo blokade u sebi koje sprečavaju vitalnu energiju da normalno protiče kroz naše biće i sputavamo sami sebe u osnovnim vitalnim funkcijama. To nas na kraju uvede u stanja koja konvencionalna medicina prepozna kao dijagnozu, a nama se život koji treba da predstavlja radost pretvori u bol. Zato je od suštinskog značaja da proživimo svoja osećanja kakva god da su: tugu, ljutnju, bes... i propustimo ih kroz sebe, bez želje da nekoga povredimo. Važno je da prepoznamo trenutak kada sami ne možemo da izađemo na kraj sa ovakvim svojim osećanjima i jednostavno potražimo profesionalnu pomoć stručnjaka koji mogu da nam objasne tehnike ,prihvatanja i propuštanja’ svega što ne želimo u svom životu. Onda se gluma sopstvenog života kao način življenja automatski isključi“, objašnjava holistički terapeut Tatjana Jevđović.

Negativne emocije na poslu

Ono što je najpotrebnije kontrolisati svakako jesu emocije koje osećate na radnom mestu. Ako ste negativni zbog neke situacije, najbolje je da to rešite normalnim, profesionalnim putem. Negativne emocije mogu da budu korisne, ali nas konstantni pesimizam, u suštini, sputava. Pesimizam, kao stav, ne dozvoljava nam da vidimo „svetlo na kraju tunela“, isto kao što nam nerealni optimizam stavlja „ružičaste naočare“ na oči... Postoji rešenje.

U poslovnom smislu, pesimizam nam omogućava da predvidimo najgori mogući scenario i, kada nam naše profesionalne sposobnosti omoguće bolje od onoga što smo predviđali, da se osetimo zadovoljno i uspešno. Ali, poslovni oprez i mogućnost predviđanja različitih scenarija mogu da imaju samo ljudi koji vide perspektivu, a to pesimizam ne dozvoljava. U poslovnom smislu, uspeh mogu da imaju samo vizionari i ljudi koji veruju u ono čime se bave, što ponovo isključuje pesimizam. Dakle, oprez koji dolazi sa znanjem i iskustvom - da, a misli koje predviđaju neuspeh - ne. To, naravno, važi i za emotivni život koji može da bude srećan jedino kada je naše srce otvoreno za sve emocije i za sve one koji nam se pojavljuju na životnom putu“, objašnjava Tatjana Jevđović.

Biti srećan

„Postoje samo misli... Onoga momenta kada odlučujemo da o njima sudimo (svrstavamo ih u pozitivne ili negativne), dajemo im na značaju i time sebi ograničavamo mogućnost izbora da se osećamo dobro sa svim izazovima koji nam se događaju. Najbolje bi bilo da u onome što smatramo negativnim vidimo mogućnost našeg preobražaja“, savetuje Tatjana Jevđović.

PROČITAJTE VIŠE: 3 saveta da uvek budete nasmejane i pozitivne

A šta je to sreća?

Za drevne narode sreća je bila nešto što se ne može kontrolisati. Nešto što zavisi od bogova, zvezda i sudbine. Veliki grčki filozofi smatrali su da se sreća može dostići moralnim delovanjem. Vrline kao što su umerenost, razum, pravednost mogu dovesti čoveka do stanja blaženstva. Ali, postoji ključna razlika između njihovog poimanja sreće i današnjeg. Rimski filozof Ciceron tvrdio je da srećan čovek može biti srećan čak i kada ga stave na muke. U suštini, i bol je bio jedan od načina dostizanja katarze.

I religija je imala svoje poimanje sreće. Po hrišćanstvu, ona se mogla naći na tri mesta - u prošlosti (zlatno doba, raj Adama i Eve…), budućnosti - kada će se Hrist vratiti na zemlju i - na nebu. Dakle, u vreme kada je crkva dominirala, sreća nije bila nešto što možemo da dobijemo u ovom životu.

U 18. veku zbačene su sve ove ideje. Francuzi su prvi deklarisali da svako ima pravo na to da bude srećan. Filozofi i revolucionisti ovog doba smatrali su da je patnja prirodna ljudska sudbina i da baš zbog toga ne bi trebalo da se izvinjavamo za sva (telesna i materijalna) zadovoljstva na zemlji. Naprotiv, trebalo bi da radimo na tome da ih uvećamo. Uživanje nije greh, već merilo za sreću.

Ljudi na zapadu usudili su se da misle o sreći kao o nečemu višem od božijeg dara, a manje o slučaju i svetom. Prvi put dobili su potvrdu da možda ne moraju da pate pod neoborivim zakonima univerzuma, već da su zadovoljstvo i sreća pravo njihovog postojanja.

Ova verzija savršeno je odgovarala modernizaciji i komercijalizaciji sveta koja je usledila. 

Ali, postoji i čuvena druga strana novčića. 

Dakle, sreća danas nije nešto što možemo da steknemo moralom, nije nešto što se dobija dobrim životom, već nešto što se nalazi „negde tamo“ ka čemu bi trebalo težiti, uhvatiti je i na kraju konzumirati - do kraja života, naravno.

Ovo nas često može dovesti u jedan neobičan problem - ako je sreća prirodno stanje, da li je onda neko ko nije srećan bolestan ili mu nešto fali? 

Trebalo bi da se pomirimo sa tim da niko ne može da bude srećan sve vreme, niti bi, u suštini, trebalo to da bude. Isto tako, nije dobro pretpostaviti da se sreća može imati bez ikakvog stepena napora (kao što svedoče neka ranija vremena).

Na sledećoj stranici pročitajte savete dr Housa...

Izvor: Cosmopolitan

Kako bismo izbegli ovo moderno stanje nazvano „nesreća“, možda bismo mogli da se više fokusiramo na globalnu sreću (ljudi i života oko nas), a manje na ličnu. Možda bismo taj odgovor zaista mogli da izvučemo iz drevnih vremena (naravno, ne u celosti)?

Nauka sve češće istražuje fenomen sreće, njegovu povezanost sa nadom, praštanjem, zahvalnošću i sve češće se dolazi do zaključka da sreća zaista i jeste u nematerijalnim stvarima i da je naše poimanje sreće, u korenu, pogrešno.

PROČITAJTE VIŠE: 7 uspešnih dama otkrilo kako se bore sa stresom

„Bilo bi lepo biti konstantno srećan, ali je, naravno, nemoguće... Interesantno je to sa srećom... Kaže Duško Radović: ,Ako pogledamo oko sebe, možda smo već srećni... Samo to ne primećujemo’. Zato nam je nemoguće - ne primećujemo da je sreća već tu. I smatramo da treba da je tražimo i najčešće ne znamo da već jesmo srećni. Vrlo često postanemo svesni da smo ranije bili srećni upravo u trenutku kada nam se dogode situacije ili tragedije koje nas uvode u neki drugačiji život od onoga na koji smo navikli. Onda shvatimo…“, zaključuje Tatjana Jevđović.

Kao Dr Hous

Pesimistička načela koja bi, ponekad, trebalo da primenimo:

1. Nije dobro kontrolisati emocije zbog toga što, kada se nakupe i pretvore u bujicu, ta bujica od vas može da napravi čudovište. Ako vam je neki kolega ukrao ideju, umesto da ga, kad pregorite, „gađate iz vazdušne puške“ pred svim kolegama, trebalo bi da se naspavate i hladne glave objasnite šta vas muči. Ovakvi razgovori nisu uvek prijatni, ali su osnov za dalju i kvalitetniju saradnju.

PROČITAJTE VIŠE: Kako da prestanete da brinete o tome šta drugi misle o vama?

2. Razmišljajte i o negativnom sledu nekog događaja i nemojte donositi ishitrene zaključke samo zato što mnogi tvrde da uspeh dolazi samo ako verujete u njega i dozivate ga pozitivnim mantrama.

3. Ljubav jeste slepa, ali  novom dečku, recimo, pokušajte da nađete i neku manu. Umeće je voleti i sa jednim i sa drugim osećanjem.

4. Proračunatost ne mora uvek da bude loša osobina. Ako imate koleginicu koja stalno kritikuje vaš rad, pobedite je na njenom polju. Popišite sve njene greške, ali ponudite i rešenje za njih. Biće zatečena.

5. Stres je neizbežan. Ali, umesto čupanja kose, upotrebite ga u svoju korist. Tokom jednog istraživanja naučnici su podelili ljude u dva tima. Prvi su detaljno usmerili na prepoznavanje prvih znakova stresa (poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja itd.), a drugom nisu ništa rekli. Potom, u stresnoj situaciji, prvi tim se bolje nosio u najnapetijim situacijama. Ako ste u ovakvom raspoloženju, zastanite, preispitajte sebe šta je to što vas muči. Možda vas neke trivijalnosti u životu sprečavaju da budete bolji. Filozofija negativnog razmišljanja je upravo u tome da vas izazove da se okrenete nabolje.

Tekst: Marija Radojković

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader