Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Cosmo teme

Sve tajne ženskih tetovaža

Autor dstojkovic
Autor dstojkovic

Najstariji način ukrašavanja, lični pečat ili način preuzimanja moći nad svojim telom? Saznajte sve o tetoviranju.

U stalnoj potrazi za kreativnim izrazom, spajajući ljubav prema platnu i oslikavanju kože, slikarka i tattoo umetnica Milica Vučković priča o značaju i značenju tetovaže, a psihološkinja Nađa Živković Nikitin objašnjava želju za tetoviranjem sa stručne strane, dok o svom iskustvu govore tri devojke, i na interesantan način priznaju da svaka slika koju ponosno nose utiče na njihov život i identitet.

Istražujući o tattoo umetnicima i tetoviranju kao profesiji, Milica Vučković počinje da se zanima za nešto u to vreme ekstravagantno, nedostižno, ali pre svega kul. Tada je postojalo svega nekoliko tattoo majstora i u jedinom tattoo magazinu izlazili su njihovi radovi na poznatim ljudima. Precrtavala je tetovaže iz časopisa u jednu malu svesku, koju ima i dan-danas, i rapidografom crtala čak i po svom telu. Seća se da su njeni roditelji tada, kao i mnogo godina kasnije, bili potpuno zgroženi njenim interesovanjem jer su se, po njihovom mišljenju, tetovirali samo robijaši, uličari i žene lakog morala. Mnogo godina kasnije, posle puno upropašćenih koža bliskih prijatelja (budući da tada nisu postojale nikakve veštačke za učenje), mogla je sebe da nazove tattoo majstorom. Zapravo je naučila da tetovira tek kada je upoznala svog kolegu Ivana iz Novog Sada, koga smatra našim najboljim tattoo umetnikom. Nesebično joj je objasnio sve što je znao o tetoviranju i što je više učila, bivalo joj je jasno koliko malo zna. Posle deset godina, zvali su je da radi u studiju koji je držao Damir, isti onaj tip koji je izdavao tattoo magazin. U taj studio došla je s namerom da se zadrži kratko, a ostala skoro sedam godina. Dragoceno iskustvo promenilo je odnos prema tetoviranju koje joj je postalo posao. 

- Tetovirala sam svaki dan i „natetovirala“ se manastira, pokojnika, baba, imena i datuma... Moja kreativna strana ostala je u senci, iako sam je ispoljavala na studijama slikarstva. Poražavalo me je što je tetoviranje postalo toliki „mejnstrim“, da su svi tetovirali sve. Uglavnom su govorili: „Hoću onu tetovažu što Rijana ima ispod grudi, ili što Bekam ima na leđima“. Moje poimanje tetoviranja postalo je obesmišljeno. Ranije kada sam ujutro trenirala na Adi, svaki baba i deda pored kojih bih protrčala coktali bi i nazivali me nesrećnicom, uličarkom i slično. A ja, na primer, u tom trenutku završavam magistarski. Ljudi su mi se obraćali i na engleskom, i to samo zato što sam istetovirana. Jedina dobra strana popularizacije je da toga više nema, kao ni diskriminacije ni tabua - priča Milica.

Nastavak na sledećoj strani...

Tattoo majstori postaju terapeuti kod kojih ljudi dolaze da se ispričaju, isplaču, požale. Slušajući o smrti, bolestima i ljubavnim problemima više nego što o tome sluša njena drugarica koja je zaista psihoterapeut, osetila je da tih nekoliko godina ljudi dolaze da obeleže nešto što ih čini nesrećnim. Dakle, od Rijane do sahrane. I to joj je dosadilo. Zato je i odlučila da napusti taj studio i radi samo one stvari zbog kojih će ljudi izlaziti srećni i nasmejani. 

- Više mi je značio taj feedback, nego dokazivanje nekakvog tattoo umeća. Navešću i primer devojke koja je poželela da istetovira kinder jaje. A zašto? Želela je da obeleži sećanje na pokojnu baku koja joj je krišom kupovala kinder jaja i ulepšala detinjstvo sitnicom za koju roditelji nisu imali novca. Takve stvari me raduju, kao i kada sa nekim podelim sreću. Ima li šta lepše nego učiniti nekoga srećnim? - pita se ova umetnica koja je ipak odlučila da nikada ne istetovira vrat i šake i na taj način preuzme identitet tattoo majstora kako bi ljudi znali da i ona tetovira.

Povezane vesti

- Tetoviranje je deo mog života u svakom smislu, ali je i život mnogo više od toga da bih sebe zvala (samo) tattoo umetnikom. Volim da mislim i da sam slikar, volim i da pišem... Tetovaže su nešto najintimnije što čovek može da ima. Sve drugo je tuđe - zaključuje Milica, a Cosmo je nastavio da istražuje o tome zašto se žene tetoviraju i da li to znači da su preuzele kontrolu nad svojim telom. Današnje društvo vapi za individualnošću i samoekspresijom, i mnoge žene tu vrstu potvrđivanja nose na svom telu, a psiholog i psihoterapeut Nađa Živković Nikitin objašnjava i zašto.

- Iako je tetoviranje danas prihvatljivije nego ranije, tradicionalno je povezano sa negativnim stereotipima kao što je buntovništvo i čak devijantno ponašanje. Neka istraživanja pokazuju da 50% ljudi koji nemaju tetovažu misle da je osoba sa tetovažom slobodnija nego osoba bez nje. Jedna britanska studija predlaže da se žene sa tetovažama posmatraju kao manje privlačne, više promiskuitetne i da više piju. S druge strane, muškarci više prilaze ženama sa tetovažama jer veruju da će takve žene spavati sa njima na prvom sastanku - kaže Nađa Živković Nikitin. 

Nastavak na sledećoj strani...

Mnogobrojne studije ipak pokazuju povezanost između tetovaža i problematičnog i rizičnog ponašanja kao što je upotreba droge i alkohola, promiskuitetno ponašanje i nelegalne aktivnosti. Neka istraživanja pokazuju da tetovirani ljudi ranije stupaju u seksualne odnose i imaju više seksualnih partnera od netetoviranih osoba. Studija iz 2006. godine pokazala je da žene sa tetovažama imaju više simptoma bulimije i drugih poremećaja ishrane nego one bez tetovaža. 

- Dok sam ovo istraživala, počela sam da se brinem za svoje istetovirane poznanice i prijateljice, ali istovremeno i shvatila da one ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija i počela da razmišljam o emotivnoj povezanosti koju imaju sa tetovažama. Kakvi su to tipovi ličnosti koji se odlučuju za trajno ukrašavanje tela? - pita se Nađa Živković Nikitin.

- Impulsivnost u ranim dvadesetim godinama je mnoge od njih odvela u tattoo studio, kao i želja da budu drugačije, primećene, jedinstvene i obeleže važne datume ili važne ljude u svojim životima. Ljudi sa tetovažama su ekstrovertniji i u potrazi za novim iskustvima - objašnjava ona. 

Povezane vesti

Sve je češće pitanje zbog čega toliko žena odlučuje da oslika svoje telo tetovažama, kao i zašto se upuštaju u tu avanturu, ali i šta im zapravo znače svi ti simboli koje im iscrtavaju na koži. 

- Mnoge od ispitanih žena tvrde da ih tetovaže čine sigurnijim i snažnijim, i daju inspiraciju i motivaciju da se osećaju bolje. To je za njih način sopstvenog izražavanja, kao i način da kontrolišu ono što će se misliti o njima. Tetoviranje kod žena, koliko god ponekad banalno ili moderno izgledalo, znači da su žene preuzele kontrolu nad svojim životom. Osećaju se konačno kao gospodarice svog tela. To je psihološki vrlo važno jer označava težnju ka samospoznaji, kao i revolt protiv društvenih normi i kodeksa ponašanja koji je ponekad neophodan. Ipak, sve one koje imaju tetovaže iako ne žale, danas bi ih uradile na manje vidljivim mestima, pa se pitanje ostavlja otvorenim: da li smo zaista pobedile socijalne norme ili je to samo samo privid?  - pita se psihološkinja Nađa Živković Nikitin.

O tetoviranju

Iako je malo onih koji ne znaju šta je tetoviranje, najjednostavnije objašnjeno to je trajno unošenje mastila različitih boja u kožu uz pomoć posebno izrađenih igli. Reč tetovaža potiče od polinezijske reči „ta“ - crtati - i tahićanske „tatau“ - nešto označiti. Tetoviranje ne može, a da ne boli. Ljudi se najčešće tetoviraju iz intimnih pobuda ili društvenih normi i to svrstavaju u umetnost. Tetovaža za nekoga predstavlja stil života, za druge je ukras, seksi poruka ili način izražavanja - sećanja prema nekome i nečemu. Veruje se da je ritual tetoviranja započet obeležavanjem ženskog tela u znaku zaštite za vreme trudnoće u predelu stomaka i grudi. Danas se žene tetoviraju u svim delovima sveta i na svim mestima na telu. Tetoviranje je uvek u modi, ali samo ako predstavlja vas, a ne nešto što je in.

Nastavak na sledećoj strani...

Sunce, plaža i more kao inspiracija

Sonja Ilić 34, veb dizajner, svoju tattoo priču počela je sasvim slučajno, dok je ležala na prelepom ostrvu u Aziji, a za Cosmo je otkrila kako je prepoznala taj „aha“ momenat. Shvatila je da je to ambijent koji je rasterećuje i dovodi u konsolidaciju sa sobom. Aha, to je to - palme, muzika, sunce i more su njena terapija.

- Posle lične spoznaje da su tetovaže način prenošenja poruke, a značenje vrlo personalno, smatrala sam da je simbol ploče na mojoj ruci odličan način da pokažem svoju veliku pasiju. Kolekcionar sam LP-ja i na mojim policama možete naći gotovo sve, od Reja Čarlsa do Lajze Mineli i Kraftverka. Kako svaka ploča ima svoj cover, tako i slika moje na ruci prikazuje kalifornijski stil, plažu i zapravo sve je „lalala land“. 

S obzirom na to da mi je nedostajalo sunce da bih ispunila zamišljeni koncept i prikazala neizmernu zahvalnost za bezuslovni osmeh na licu, odlučila sam da ga istetoviram na desnom ramenu. Doduše to nekoga podseća na nežnu pahulju, ali je bitno da u meni izaziva istu emociju baš kao onu kada me greju topli zraci - priča Sonja.

- Budući da sam obe tetovaže uradila zbog sebe, a ne prezentacije, stavila sam ih na mesta koja su najčešće pokrivena garderobom. Imam u planu još jednu, a tiče se ljubavi prema igri i klaviru i vremenu kada sam neumorno vežbala svaki dan u sali Baletske škole „Lujo Davičo“. Krv, suze i znoj su trio koji opisuju te dane, ali za mene - to su bile suze radosnice. Zato će i počasno mesto zauzeti na mojoj nozi već sledećeg meseca - dodaje.

Povezane vesti

Tetovaže sazrevaju u nama

Jelena Puhalo 30, profesor književnosti i astrolog, ističe da kad god je neko pita šta je to nešto što je čini svojom i na neki način drugačijom, spontano odgovara da su to njene tetovaže. 

- Osoba sam koja smatra da su sve tri tetovaže koje posedujem integralni deo mene. Sigurna sam da će ih biti još jer one nose uspomene i energiju u vezi sa nekim veoma značajnim momentima i ne bih mogla da zamislim da mi dosade - priča Jelena. 

- Prvu tetovažu „zaradila“ sam 2013. godine, kada sam sa svojom prijateljicom prešla 860 kilometara dugo hodočašće Španijom. Kažem zaradila, jer tetovaže nekako sazrevaju u nama na način koji je svojstven iskustvu i potrebama. Prva je citat Milorada Pavića iz knjige Unutrašnja strana vetra, jer volim da mislim da je on moja srodna duša među piscima, koji je čuvao moju nežnu i žensku stranu tokom sveg tog iscrpljujućeg hodanja, a glasi: „Unutrašnja strana vetra je ona koja ostaje suva dok vetar duva kroz kišu.“ Nedugo posle toga usledila je i druga koja ponosno stoji ispod moje desne ključne kosti i to je moja natalna karta, moj grafički DNK koji sam crtala svojom rukom jer se razumem i u astrologiju. Iznad kruga natalne karte nalazi se neveliko „simplicity“ kao mantra kojoj težim i kojoj sam se ironično smejala videvši je u odrazu u tom periodu kada sam bila sve osim jednostavna - iskreno otkriva. 

Nastavak na sledećoj strani...

Hodajuća bašta 

Marina Milošević 28, vaspitačica, na sebi ponosno nosi 13 tetovaža i to nije broj na kom planira da stane. Prvu tetovažu uradila je na dan kada je napunila 18 godina jer je obećala roditeljima da se pre toga neće iscrtavati. Njen tata se i danas potajno nada da ih više neće raditi, a mama kao mama - voli ih.

- Obećala sam i da ću tetovirati isključivo levu stranu tela da bih imala jednu „normalnu“, samo što je moja normalna strana upravo ova - obojena. Ja sam vam hodajuća bašta. Imam istetoviran suncokret, ružu i cvet rajska ptica jer cveće predstavlja sve što je lepo (rast, razvoj, istrajnost, različitost). I sovu sam ušuškala u svoju baštu. A akt žene oslikan apstraktnim linijama koji mi se nalazi na nozi i natpis „Bog je žena“ za mene ima upravo to značenje, da je žena bog - priča Marina. 

Povezane vesti

- I jedna od meni najdražih tetovaža je crtež umetnika Dereka Hesa, koju nosim na rebrima. To mesto mi je bio izazov jer su mi govorili da je bolno. Nazovite me ludom, ali tokom tetoviranja tog dela tela ja sam se smejala toliko da je bilo pitanje da li će tetovaža uopšte ispasti onako kako smo zamislili. Ali na kraju sam uspela i da zadremam. Tetoviranje mi je jedan vid terapije, izduvnog ventila. Kada čujem zvuk mašinice, obuzme me neka posebna vrsta mira i hormon sreće je tada na maksimumu. Proces zarastanja je ono što ne volim, ali srećom kratko traje - dodaje ona.

Piše: Dragana Stojković

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader