Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Money & Career

Uspešne Srpkinje: Posao u inostranstvu

Autor Tamara Sorak
Autor Tamara Sorak

Dame koje su izgradile karijere van granica naše zemlje podelile su s Cosmom svoja iskustva.

Razmišljate da živite i radite van granica naše zemlje? Četiri Cosmo devojke poverile su nam vrlo praktične savete presudne za uspeh. Kažu, važno je da odredite jasan cilj, usavršavate se i iskoristite sve potencijale. I da verujete u sebe i svoje snove…

Izvor: Cosmopolitan

Mina Miljković (26)

Radi u Bratislavi. Ona je Talent Acquisition Manager u HR-u američke kompanije Grand Circle Corporation koja se bavi vodenim saobraćajem i turizmom. Zadužena je za regrutaciju i selekciju kadrova.

Početak:

- Čini mi se da me je davne 2004. mama ugurala u avion i od tog trenutka počinje poglavlje u inostranstvu. Četvrtu godinu srednje škole završila sam u Americi posredstvom razmene studenata, a nakon završenog fakulteta psihologije na DePaul Univerzitetu, i mastera iz industrijske/organizacione psihologije na Roosevelt univerzitetu, počela sam da apliciram za poslove. Karijeru sam počela 2007. na svom fakultetu kao asistent katedre za naučna istraživanja. Prošle godine, u oktobru, zaposlila sam se u američkoj firmi Grand Circle Corporation koja ima dvadeset kancelarija širom sveta, a ja radim u Bratislavi - kaže Mina.

Bildovati CV

- Jedna od stvari koje sam naučila u inostranstvu jeste da tokom studija treba raditi na sebi dodatno i usavršavati se sve vreme, jer polaganje ispita nije dovoljno. Uključite se u dešavanja na fakultetu, raspitajte se da li neko od profesora planira da radi na nekom projektu, besplatna pomoć je uvek dobrodošla, a vama značajno iskustvo. Volontirajte u raznim organizacijama, možda vas baš tu zapazi vaš budući poslodavac. Budite u kontaktu sa kolegama sa fakulteta jer od njih možete da dobijete korisne informacije o oblasti kojom se bavite. Sve ovo će samo ojačati vaš CV i učiniti ga primamljivijim. Obavezno, sva iskustva i diplome, uokvirite LinkedIn profilom, najboljim poslovnom društvenom mrežom. Posredstvom te mreže dobila sam sve dosadašnje poslove. Studenti u Srbiji su, nažalost, naučeni da tokom studiranja ne treba da rade već isključivo studiraju, a da diploma znači posao. Neprestano radite na sebi, znanja nikad dosta - savetuje Mina.

Stranac kao začin svake kulture

- U Americi su svi stranci, tako da nije ništa neobično. Nekada su Ameriku nazivali takozvanom Mixing pot, a danas je prikladniji naziv Salad bowl: svaka nacionalnost za sebe činu tu salatu ukusnom i posebnom. U Slovačkoj su veoma naklonjeni Srbima, tako da se osećam sasvim prijatno i, što je najvažnije, geografski sam blizu Srbije. Moje pravilo je da nikada ne upoređujem zemlje i običaje. Svaka ima mane i vrline, a svako iskustvo je dragoceno. Kada počnete tako da razmišljate, lakše ćeš koračati u novoj sredini.

Veza na daljinu

- Trenutno sam u vezi sa dečkom iz Beograda. Funkcionišemo tako što on dolazi u Bratislavu jednom mesečno, a i ja u Beograd. Nemamo taj luksuz da budemo u svađi ili da se inatimo. Veza na daljinu teška je sama po sebi, tako da se trudimo da što manje komplikujemo, razgovaramo kad god imamo problem i rešavamo ga odmah. Obe strane moraju biti jednako posvećene, inače veza neće uspeti - Mina nam je otkrila.

Izvor: Cosmopolitan

Olivera Jevtović (37)

Olivera je nutricionista za kadete mlađe kategorije fudbalskog kluba Milan iz Milana.

- Kao često kad su velike životne promene u pitanju, sticaj okolnosti bio je presudan da napustim Beograd, pre nego osmišljena odluka. Neki to nazivaju sudbinom. Bilo je to krajem devedesetih, pred polaganje diplomskog ispita na Fakultetu fizičke kulture. Otišla sam na kratak period u Milano kod tadašnjeg momka, danas muža, koji je tamo studirao. U Srbiji je u međuvremenu počelo bombardovanje, odlučili smo da se ne razdvajamo. Vremenom su stigla naša deca Jovan i Milena, bez ikakvog planiranja, i uz malo sreće cela slagalica se kompletirala.

Profesionalni profil

- Traženje posla je, ipak, izgledalo nemoguće bez znanja jezika. Oslonila sam se na jedina dva aduta - znanje engleskog jezika i iskustvo u fitnesu koje sam stekla dok sam kao student vodila programe aerobika u centru Tašmajdan. Predstavila sam se u elitnom Harbour klubu, gde je upravo kontakt sa stranim klijentima bio slaba tačka. Probni rad od dva meseca postao je stalni ugovor, ostala sam da radim u Harbouru još četiri godine i usavršila struku ličnog trenera. Nastavila sam isti posao u klubu Karoli čiji su vlasnici bili modni kreatori Dolce i Gabbana gde se znatno ulagalo u edukaciju trenera kroz predavanja o ishrani, psihofizičkom blagostanju, inovacijama u oblasti fitnesa. Na dobru bazu znanja sa beogradskog DIF-a, koje po kvalitetu smatram daleko ispred italijanskog, dobila sam nove ideje i želju za daljim usavršavanjem koje sam kasnije realizovala magistarskim studijama u oblasti ishrane na Univerzitetu Pavia. To mi je omogućilo da upotpunim svoj profesionalni profil i započnem saradnju sa fudbalskim klubom Milan, gde sam odgovorna za sve aspekte ishrane i integracije za mlađe kategorije.

Program posla

- Nemam radno vreme. Mogu da ga planiram onako kako mi odgovara, a od mene se očekuje da završim posao u dogovorenom roku. Kada su pripreme u toku, idem sa timom i prvih nekoliko dana kontrolišem i pravim plan ishrane. U slobodno vreme najviše se bavim svojom decom, a imam i privatne klijente.

Presudne osobine

- Ne postoji jedinstven recept za odlazak i uspeh. Ako izuzmemo mlade koji odlaze na studije, pa uz puno truda i dobru zapadnu diplomu mogu i da prestignu strane vršnjake u konkurisanju za posao, smatram da oni koji žele da započnu nov život na Zapadu treba da imaju tri osobine. Najpre znanje jezika, lokalnog ili za početak engleskog, koji mora da bude besprekoran jer je često nivo kojim govore Italijani, Francuzi i Španci vrlo slab, pa za bolje poslovne pozicije već imate dobar adut. Zatim, treba biti visoko stručan makar u nečemu, imati neki zanat u malom prstu. Nije neophodna magistarska diploma iz elektrotehnike, može biti iskustvo u bilo kom polju, od kozmetike, zubne tehnike, dizajna, krojenja, sve do fizičke kulture kao u mom slučaju. Ono što je bitno jeste da gospodarite tom oblašću, da ste upućeni u poslednje trendove i inovacije (što zbog interneta više nije problem), što vam daje osnovu da budete ubedljivi i samouvereni ispred bilo kog sagovornika (za šta, opet, treba znanje jezika!). Za kraj, možda i najvažnije, imati takta u radu sa ljudima (bilo kolegama ili klijentima), biti vedar, komunikativan, dopadljiv i prilagodljiv. U dve reči, emocionalna inteligencija. To je ono što naši momci i devojke često poseduju i čime prirodno osvajaju simpatije kad su među strancima, što je i tajna uspeha na hiljade primera naših iseljenika. Usled ekonomske krize i velike nezaposlenosti u Evropi, konkurencija za dobre pozicije sve je veća. Bez ova tri neophodna elementa u ličnom koferu, ne bih savetovala nikom da kreće u avanturu odlaska - rekla nam je Olivera.

Žena u Italiji

- Estetici se u Italiji daje prednost i posebno lepim ženama vrata su napola otvorena. Ipak, važno je biti distanciran jer, kada su lepe žene u pitanju, Italijani imaju tu slobodu da žele da budu više od kolega i prijatelja. Tada bi trebalo da se postavite što više profi. Lične stvari zadržite za sebe, nije vredno rizikovati i gubiti posao, prijatelja, kolegu…

Italijani, privatno

- Italijani su dosta rezervisani prema strancima. Kod njih ne postoje druženja, odlasci na kafu i spontana viđanja (nekada morate da se dogovarate čak i sedam dana unapred). Ne postoje čak ni viđanja kod kuće. Ipak, imam običaj da napravim večeru i pozovem prijatelje. Nekima je neobično. Izlasci su više uz neku svirku i klopu, ali mi vodimo taj neki sportski život koji podrazumeva rano ustajanje, i diskoteke smo odavno prevazišli. Moj najbolji prijatelj je moj muž. Uspeli smo da malim koracima napravimo pristojan život i luksuzne stvari, ali nikada nismo žudeli za kamionima i avionima. U Italiji će vam dati šansu ukoliko znate da radite. Ništa vas ne čeka na tacni i priliku morate da zgrabite sami.

Izvor: Cosmopolitan

Jelena Marjanović (38)

Jelena je šminker broj jedan i Education executive kozmetičke kuće Dior!

- Sa 14 godina rešila sam da se u životu bavim izradom farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda. Ta ljubav mi je usađena preko nane i kućnog prijatelja. Završila sam Farmaceutski fakultet, a pre nego što sam se devedesetih preselila u Ameriku završila sam Clareton Fashion College, koji je u Ateljeu Saga držao Lorenco. Ovaj make up koledž bio je način da dodam znanje neke primenjene umetnosti u svoj rezime - otkriva Jelena.

Dolazak u Ameriku i nesreća

- Moja porodica se devedesetih preselila u Ameriku zbog političke i ekonomske krize. I dalje sam želela da nastavim studije farmacije, a šminka mi je bila free lance posao. Pri samom dolasku bila sam, sasvim slučajno, žrtva pucnjave koja se dogodila u zgradi u kojoj sam tada živela. Taj dan je ubijeno četvoro ljudi, a meni je ubica pucao u glavu što me je ostavilo do današnjeg dana bez dva i po centimetra mozga sa desne strane i dobrog dela lobanje koja je tada zamenjena titanijumskom pločom. I umesto da sedim kod kuće i zauvek imam izgovor za to, vratila sam se poslu jer sam htela da nađem razlog zašto sam ostala živa. U tom momentu bilo je jasno da od moje farmacije nema ništa, jer su mi, nažalost, IQ i memorija veoma oslabili. Tada sam shvatila da umetnost ne samo da može da mi bude karijera, već i način izlečenja.

Posao u Dioru

- Kao free lance šminker koristila sam dosta Diorove kozmetike. Menadžerka u toj radnji shvatila je da kupujem više nego obično i kada je čula da sam šminker, i koliko toga znam o njihovoj liniji, ponudila mi je da radim za njih. Odbila sam. Međutim, ona je bila uporna i na kraju mi je ponudila nešto što nisam mogla da odbijem, pa sam 2000. počela da radim. Na poziciji free lancera nisam imala stabilnost i osiguranje, što mi je odgovaralo dok sam studirala, ali kada se dogodila nesreća, tražila sam da me unaprede.

Uvek korak ispred

- Biznis menadžer postala sam 2003, a Account Coordinator/Junior account Executive (čovek zadužen za biznis kompanije u regionu čitave jugoistočne Floride) godinu dana kasnije. Obe pozicije su otvorene zbog mene. Ako hoćete veliku karijeru, onda morate da idete ispred vremena. Ne smete da čekate da se otvori pozicija pa da vas intervjuišu, već da svojim radom na sebi i konstantnim usavršavanjem otvore poziciju za vas. Godine 2004. Dior je odlučio da skupi grupu od top sedam šminkera pod vođstvom svetski poznate šminkerke Pati Dubof. Izabrali su i mene. U poslednjih devet godina radila sam kao national make-up artist, jedan od pet u državi. Letela sam pet dana nedeljno u drugu državu i grad, radila promocije, prezentacije, predavanja u raznim medijima... Od maja ove godine živim u Njujorku gde sam dobila poziciju Education executive - osoba koji zapravo drži škole Diora i uči zaposlene o proizvodima, načinu primene, nezi i svim programima koje centrala iz Pariza šalje.

Lifestyle

- Moj posao nije uobičajen, već se može opisati kao lifestyle. Veoma je teško povući crtu između radnog i slobodnog vremena. Život je izuzetno lep. Nisam sigurna da li imam ormar Keri Bredšo, ali definitivno putujem u stilu devojaka iz Seks i grada (film kada su bile u Abu Dabiju) sa prijateljicama i poslovnim partnerkama. Naša kompanija plaća nam luksuzne hotele, prvu klasu aviona, svakodnevnu hranu u najboljim restoranima, prevoz limuzinama, telefone, internet. Sve mora da bude na nivou imidža firme. Proputovala sam SAD i Kanadu u poslednjih devet godina, bar 40 puta svaki veći grad. Imam sreće i da dosta putujem svetom, jer imam dovoljno slobodnog vremena. Ali nisam ovde zbog novca, već zbog mogućnosti i stvaralaštva. Moja želja od 14 godine je više nego ostvarena. Tada nisam ni mogla da sanjam da ću uticati na proizvodnju kompanije koju u tom momentu nismo ni mogli da kupimo u našoj zemlji - priznaje Jelena.

Izvor: Cosmopolitan

Dragana Ćemalović (32)

Dragana je već tri godine dizajner u Hong Kongu.

1, 2, 3 i polećemo

- Inicijalna kapsula za moj odlazak bila je radoznalost, a potom su ambicija i strast opravdali tu odluku. Presudila je želja za slobodom u smislu izbora i mogućnosti. Ne volim ograničenja, a nažalost u Srbiji su, u momentu kada sam odlazila 2008, slobode bile krajnje ograničene. Otišla sam zahvaljujući spletu okolnosti. Verujem u stvaranje prilika radije nego u čekanje da se stvari dogode. Karijera u bilo kom okruženju počinje odlukom. I ovo zaista nije fraza. Onog momenta kada je tu ideja, klupko događaja počinje da se odvija. Naravno, uvek je prisutan i neizbežan faktor sreće, ali mislim da je to nešto što nam sleduje nakon uloženog truda. Ako ne pokušate, ništa se neće dogoditi. Ako ste pak pokušali, a ništa se nije desilo, znači da niste istrajali. Najveća greška koju možemo da napravimo jeste pomisao da je pronalazak posla u inostranstvu nemoguć. Lično ne poznajem nijednu osobu koja je želela, a nije uspela da se profesionalno ostvari van granica naše zemlje. Bitna je jasna ideja i cilj, kao i upornost. Drugi faktori su diktirani vrstom poziva i situacijom u svetu. Konkretno mislim na zemlje u ekspanziji koje nemaju dovoljno radne inteligencije da podrže dinamiku razvoja. Za sada su to Kina, Indija i Južna Amerika.

Rad u Hong Kongu

Poslovna korespondencija u Hong Kongu ne samo da ne može da se poredi sa Srbijom, već je teško napraviti paralelu i sa bilo kojim drugim gradom na svetu. Eventualno Tokijom... Ko god je došao i opstao ovde, morao je biti svestan žrtve - radi se po 12, 14, 16 sati dnevno, neretko i vikendom. Uprkos činjenici da posao okupira najveći deo našeg dana, socijalni život je izrazito bogat, ali se razlikuje od onoga koga se sećam u Srbiji. Moram priznati da sam imala sreću da sam stekla divna prijateljstva u Hong Kongu mada su, generalno, odnosi među ljudima posve pojednostavljeni. Volim da kažem da je ovo grad brojeva... Život se toliko brzo odigrava da ljudi ne žele da troše vreme na isprazne priče i beskonačna komentarisanja. Ovde ljudi zapravo rade. Pismena korespondencija se meri u sekundama. Nema Facebooka, Gtalka, Twittera za vreme radnih sati. Radi se mnogo, konkurencija je velika, ali satisfakcija još veća - kaže Dragana.

Moj radni dan...

Počinje u 6.30 časova. Iako u Hong Kongu radni sati startuju od 9.30,  koristim jutro kao jedini deo dana rezervisan samo za mene. Tada uglavnom odgovaram na mejlove, pokušavam da se čujem s nekim od prijatelja, jer je vremenska razlika velika pa je i vreme za komunikaciju limitirano. Uvek radije dolazim u kancelariju rano, dok još nema puno ljudi i buke. Potrebna mi je koncentracija i tišina jer moj posao u velikom delu podrazumeva stvaranje novih kreativnih koncepata za korporativne klijente. Ubrzo počinju da zvone telefoni i stižu stotine mejlove, pa se dan pretvara u ludnicu, između prezentacija i sastanaka, u kojoj se po nekoj čudnoj navici savršeno snalazim. Kraj radnog vremena ne postoji. Radi se non-stop, čak i kada izađete iz ofisa. Sledeća stanica je, ako nije prekasno, teretana i večera sa prijateljima. Vikendom dan provodim na plaži ili na planinarenju, a veče je rezervisano za klubove. Mogućnosti su neograničene. Ovde je život pružen poput praznog platna, a od nas zavisi šta ćemo da naslikamo - zaljučila je Dragana.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader