Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Money & Career

Urednica "Startita" Nevenka Rangelov otkriva: Kako uspeti i opstati danas u glavnom gradu ako ste u IT industriji

Autor mprelevic
Autor mprelevic

Nevenka Rangelov, uspešna mlada urednica bloga "Startit" ispričala nam je kako je uplovila u IT vode, ali i koliko je Beograd okrenut mladim ljudima, projektima i šta im sve nudi.

Kako biste objasnili Startit nekome ko možda nije još čuo za njega?

Startit je aktivistička organizacija čiji su začeci krenuli još pre 11 godina sa ciljem da se naše društvo unapredi promocijom korišćenja novih tehnologija u radu, sa posebnim naglaskom na preduzetništvo. Želimo da doprinesemo kreiranju životnog standarda za građane Srbije koji je u nivou najrazvijenijih zemalja u svetu, a verujemo da je za dobar život naših sugrađana prvi i neophodan uslov ekonomski prosperitet. Tehnologiju, preduzetništvo i pozitivan stav vidimo kao glavne poluge razvoja za našu ekonomiju i na ova tri stuba počivaju skoro sve naše aktivnosti. Naši najpoznatiji projekti su Startit blog na kome informišemo, edukujemo i inspirišemo našu publiku o dešavanjima i prilikama u digitalnoj ekonomiji i Startit Centri, mreža prostora u sedam gradova u Srbiji u kojima organizujemo predavanja, kurseve i radionice namenjene lokalnoj IT i startap zajednici i onima koji žele da postanu njen deo.

Kako je izgledao vaš put do ovog posla?

Dosta dugo sam još od početka studija pratila rad Startita i generalno sam se interesovala za tehnologiju, iako sam studirala političke nauke. Već negde na drugoj godini fakulteta sam shvatila da bih volela da malo dublje i profesionalno zađem u tehnologiju, jer sam i tada verovala, a i sad verujem da je rast ove industrije prilika da celoj našoj privredi damo neophodan zamah i da stvorimo jedno bolje i bogatije društvo. U Startit sam došla kao praktikantkinja na našem blogu i ostala sam deo tima i nakon što se praksa završila. U nekom trenutku sam preuzela ulogu urednice bloga, što radim i danas. Mislim da sam imala mnogo sreće jer sam našla posao koji spaja tri stvari do kojih mi je stalo i u kojima sam dobra: novinarstvo, tehnologiju i aktivizam. Posebno mi je drag ovaj aktivistički momenat koji sastavni deo Startita od samog početka. Bilo mi je važno da posao koji radim ima i neku širu svrhu i to mi je verovatno najdraži deo rada u Startitu. Verujem da bih se u profesionalnom smislu jednako dobro snašla i u recimo content marketingu koji je dosta blizak ovome što radim na svakodnevnom nivou, ali drago mi je da radim u organizaciji čiju misiju u potpunosti osećam kao svoju.

Povezane vesti

Koliko su danas žene spremne da zakorače u svet preduzetništva? I sa kojim preprekama i predrasudama se najčešće susreću?

Deluje mi da su sve spremnije. Preduzetništvo i želja za pokretanjem sopstvenog biznisa se poslednjih godina sve više šire kroz naše društvo, što je odličan i potreban trend budući da smo tokom decenija socijalizma u velikoj meri zagubili taj preduzetnički duh, a preduzetnici su pokretači svake zdrave ekonomije. Tako mi, makar iz našeg iskustva u radu sa tehnološkim biznisima, deluje da je sve više žena, ali i muškaraca koji se odlučuju da se otisnu u preduzetništvo.  Žena preduzetnica je i dalje dosta manje nego muškaraca, posebno u tehnološkim biznisima, mada mislim da su jednako uspešne kao i muškarci, iako objektivno imaju više prepreka na tom putu. Mislim da se te prepreke nalaze kako u spoljnom okruženju tako i u nama samima. Predrasude sa kojima se suočavamo su često latentne, nesvesne, i duboko ukorenjene u društvu i zato je posebno teško da ih osvestimo i promenimo, ali utoliko je i važnije da se to desi.

Povezane vesti

Ženama je značajno teže da se izgrade na liderskim pozicijama i da budu shvaćene kao ozbiljne i sposobne da vode ceo biznis, čak i kada njihovi rezultati govore da to jesu. Ovu pojavu ilustruje i jedno istraživanje koje je 2017. godine sprovedeno u Americi sa njihovim investicionim fondovima, gde se ispostavilo da se u pregovorima za dobijanje investicije, startapima na čijem čelu su žene postavljaju drugačija pitanja nego što je slučaj sa startapima koje vode muškarci. Dok su kod mušaraca uglavnom u pitanju tzv. osvajačka pitanja (npr. Kako ćete privući kupce?), kod žena je fokus na odbrambenim pitanjima (Kako planirate da zadržite kupce). Razlike su naizgled vrlo suptilne, ali dosta dobro ilustruju upravo te nesvesne predrasude gde se ženama mnogo teže veruje da su sposobne za uspeh.

Izvor: Cosmopolitan

Koliko je naša zemlja otvorena za vaše ideje i projekte?

Mislim da su ljudi u Srbiji, a posebno iz lokalnih sredina, željni znanja i pre svega nade da postoji alternativa za dve opcije za solidan život koje trenutno vide kao jedine: jedna je ostati u Srbiji i učlaniti se u stranku zarad pristojno plaćenog posla, a druga je odseliti se u neku od zemalja sa boljom ekonomijom i stabilnijim političkim sistemom. Naša želja je da im pokažemo da postoji i treća opcija koja im pruža samostalnost, ekonomski stabilniji život i ostanak u Srbiji, a to je upravo digitalna ekonomija. Naravno, nije lako tek tako postati deo digitalne ekonomije i tu je naš zadatak da im pomognemo.  Kada su u pitanju naši programi, dosta je lakše doći do zainteresovanih ljudi u Beogradu i Novom Sadu, ali baš zato je važno da budemo jednako aktivni, ako ne i aktivniji, u manjim gradovima gde je potreba za znanjima i veštinama budućnosti i samopouzdanjem da smo sposobni da ih savladamo daleko veća.

Povezane vesti

Kako izgleda jedan vaš dan?

Dosta zavisi od okolnosti, budući da vodim medij posao je dosta dinamičan jer nikada ne znaš kad će da izleti neka hitna i važna vest koju treba što pre napisati, objaviti i distribuirati do relevantne publike. Ipak, postoje i neke konstante u mom radnom danu, poput jutarnjih menadžerskih sastanaka gde sa svojim kolegama koji vode druge timove i organizaciju, diskutujem o bitnim stvarima koje su nam u tom trenutku na dnevnom redu organizacije. Još jedna konstanta je i odgovaranje na mejlove na koje bogami ode dobar deo radnog dana, dosta više nego što bih htela. (smeh) Ali to je danas tako u maltene svakom poslu.

Sve više mladih odlazi iz Srbije, zašto ste vi odlučili da ostanete u Beogradu?

Imala sam sreću da sam uspela da za sebe ovde stvorim uslove da dobro živim. Verujem da je većini ljudi odlazak u inostranstvo nekad i poslednja opcija, jer nije lako ostaviti porodicu i prijatelje, ali nekad naprosto nemamo izbora. Trend koji me zabrinjava jeste da čak i ljudi koji u Srbiji dobro zarađuju, poput programera, sve češće odlučuju da odu iz zemlje zbog političke situacije, loših uslova u pogledu zdravstvene zaštite, birokratije i sličnih stvari koje nam otežavaju svakodnevni život. Ja sam imala iskustvo života u inostranstvu tokom srednje škole i znam koliko je teško otići negde i krenuti ispočetka. Za sada sam odabrala da probam da ostanem ovde i radim na tome da stvari u našoj zemlji postanu bolje, koliko god to možda bila borba protiv vetrenjača.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...


Kako uspeti i opstati u glavnom gradu?

Mislim da su proaktivnost, stalno učenje i grabljenje novih prilika bitan preduslov uspeha. A prilika danas zaista ima, posebno u Beogradu i posebno u sferi IT-a koja je otvorena ne samo za programere već i za mnoge druge stručnjake, ali i početnike koji su spremni da uče. U današnjem svetu često više nije dovoljno da završiš fakultet, upišeš master i kreneš lagano u potragu za poslom. Potrebno je biti mnogo proaktivniji još tokom studija, isprobavati različite stvari, tražiti se i učiti što više. A zaista nije bez razloga kliše da se najbolje uči kroz praksu.

Šta Beograd ima što drugi gradovi nemaju, šta pruža ovaj #gradmladih osobama na početku karijere?

U odnosu na druge gradove u Srbiji sigurno još uvek pruža mnogo više prilika (mada je to nešto što bi trebalo da promenimo, bilo bi sjajno kada bi ljudi mogli i želeli da ostaju u svojim gradovima jer bi imali približno iste uslove kao u Beogradu). Beograd je spoj nekih stvari koje se mogu naći u velikim evropskim gradovima i ipak još uvek značajno jeftinijeg života. Niče sve više restorana internacionalne kuhinje, ne manjka ni kulturnih sadržaja, lepe arhitekture i duge i sadržajne istorije koja se može videti u mnogim delovima grada. Alternativna muzička scena se poslednjih godina takođe probudila i za mene predstavlja posebno drag deo kulture Beograda koji je veoma autentičan.

Izvor: Cosmopolitan

Šta biste vi savetovali nekom mladom preduzetniku koji ima san i ideju da pokrene svoj posao?

Savetovala bih im da pre nego što krenu u materijalizaciju svoje ideje pažljivo oslušnu kakve su potrebe tržišta. Najveći broj startapa propadne tako što neko pomisli da ima sjajnu ideju za biznis, provede nekoliko meseci ili godina i potroši veliku količinu novca praveći taj proizvod, da bi se na kraju ispostavilo da je to nešto što niko ne želi da kupi. Postoje brojne tehnike i načini da se ideja validira na tržištu i pre nego što imate gotov proizvod. Mi u Startitu smo uvek tu da pomognemo makar resursima za edukaciju po tom pitanju, a često i direktnim konsultacijama. Sličnu podršku daju i druge organizacije, Startup centar na Ekonomskom fakultetu, ICT Hub, Impact Hub.

Povezane vesti

Koji vam je do sada bio najveći izazov kada je posao u pitanju?

Mislim da je prelazak na menadžersku poziciju verovatno bio najizazovniji deo posla. Krenula sam da vodim svoj tim sa samo 22 godine i veoma malo iskustva, dosta sam grešila, ali sam dosta i napredovala. U trenutku kada postanete odgovorni za druge ljude dosta vam se promeni perspektiva posla, krenete stvari da posmatrate drugačije. Tada je dosta izazovno naučiti da ponekad pustite kontrolu, date svojim ljudima da urade posao najbolje što mogu bez vašeg mešanja, a da se umešate tek kada vam to traže. Davanje negativnog fidbeka i neprijatni razgovori koji su sastavni deo menadžerskog posla su mi dosta teško padali. I sada su teški, ali sam naučila da se nosim sa tim i shvatam to kao bitan deo posla koji je neophodan kako bismo napredovali.

Gde se u Beogradu mogu upoznati mladi, kreativni i uspešni ljudi? 

Jedno od najvažnijih mesta u mom ličnom i profesionalnom razvoju, upravo zbog velikog broja mladih, pametnih i ambicioznih ljudi koje sam tu upoznala, predstavlja Akademija liberalne politike u organizaciji Libeka, koju sam pohađala tokom druge godine fakulteta. To je edukativni program za studente koji traje nekoliko meseci i stvarno je sjajna prilika za upoznavanje interesantnih ljudi, građenje kontakata i saznavanje ogromne količine korisnih stvari od izuzetnih predavača.Prethodnih par godina se najviše krećem u IT krugovima pa većina stvari koje mogu da preporučim imaju veze sa tim. Impact Hub ima fina okupljanja petkom popodne koja su super za networking, u Startit Centru organizujemo brojne događaje na dosta raznovrsne teme na kojima se okuplja veliki broj kul ljudi, Silicon Drinkabout je takođe odlična prilika za upoznavanje novih ljudi. Pored toga, Delikatesni ponedeljak u KC Gradu mi je jedna od omiljenih tradicija sa sjajnom ekipom.

Povezane vesti

Kakvi su vam planovi i ciljevi za naredni period? 

Ova godina će za nas biti dosta dinamična pošto pokrećemo jedan novi projekat koji će biti fokusiran na saradnju i promociju domaće IT industrije u inostranstvu, o čemu će uskoro biti više detalja. Trenutno sprovodimo i naše treće istraživanje srpske programerske scene koje je dosta sveobuhvatno i koje će nam biti u fokusu u narednih mesec dana. Osim toga, cilj nam je da sve što smo do sada radili podignemo na još viši nivo i da naše aktivnosti i poruka dopru do još većeg broja ljudi.

Piše: Milica Prelević

Tekst je objavljen u sklopu projekta "Beograd-grad budućnosti mladih" koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Najčitanije

loader